З А П И С Н И К
САСТАВЉЕН У ПОВЕРЕНИШТВУ СИНДИКАТА ПОРЕСКЕ УПРАВЕ ''НЕЗАВИСНОСТ'' ДАНА 19.08.2011. ГОДИНЕ У ПРЕДМЕТУ СИНДИКАЛНЕ АКТИВНОСТИ ВЕЗАНЕ ОКО РАДА НА ОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ
Присутни: Главни повереник Зоран Михаилов Писковић, чланови и симпатизери неки лично, а неки телефонским путем.
Ток и садржај извршених синдикалних радњи и датих изјава:
На предлог Главног повереника Зорана Михаиловог Писковића једногласно је усвојен следећи:
ДНЕВНИ РЕД:
1. ПРИКАЗ КОРЕСПОДЕНЦИЈЕ ИЗМЕЂУ ОВОГА СИНДИКАТА И ЈЕДНОГ НАШЕГ ПЕНЗИНИСАНОГ ПОРЕСКОГ СЛУЖБЕНИКА:
2. Разно-текућа питања
ОПИС РАДА СИНДИКАЛНОГ САБОРА-СКУПА
Председник ове Синдикалне подружнице ''НЕЗАВИСНОСТ'' Зоран Михаилов Писковић је изнео присутнима проблем неразумевања раније објављених постова и натписа овога Синдикат на његовом сајту, а који се тичу запошљавања у Пореској управи.
Ти натписи су:
Сво време се Синдикат Пореске управе ''Независност'' и даље упорно игнорише и са њиме се не жели разговарати о предметном питању. Међутим, реално управо акцијом овога синдиката и ван институционалним притиском ''огромног мноштва синдикално неорганизованог радништва- пореских службеника, али и те како свесних и савесних''- читај ''Здравих, прогресивних и свесних снага Пореске управе'' тренутно се застало са произвољношћу и ствар се сагледава од стране одговорних студијозније и хуманије.
Потом је Зоран Михаилов Писковић обавестио присутне са следећом кореспонденцијом који је Синдикат Пореске управе Независност имао са пензионером Пореске управе Паулином Бабовић из Инђије и она гласи:
''Поштовани господине Писковићу !
Зовем се Паулина Бабовић и живим у Инђији . Свој радни стаж провела сам од своје 19-те године , непрекидно , тачније од 1970.год. па све до јула 2005.год. у Пореској управи у Инђији . Од тада сам пензионер . Нећу се сада жалити како се нико до сада није сетио нас пензионера ( за време од тих 35 година мога рада, богами водило се рачуна о својим радницима који су заслужно отишли у пензију, бар за одређене датуме ми млађи смо им указивали поштовање и сећали их се , јер заправо од њих смо учили да радимо ) . Али добро , све у своје време . За време мога рада , тадашњи претпостављени нису били расположени да запошљавају децу својих радника , радије су доводили друге њима познате рођаке , пријатеље и друге. Увек сам се питала где ће се моја деца запослити , кад ја ни једну од мојих ћерки , а имам их две , не могу да запослим тамо где сам ја радила од младости , па до старосне пензије .А тако су ми и говорили други директори фирми , ми запошљавамо децу наших радника . Значи моје ћерке, иако по стручности могу да раде у Пореској управи , немају право јер им је мајка ту запослена и никада нисам била оцењена као лош и несавестан радник . Да више не дужим , морала сам да Вам одузмем време , да би разумели " шта је писац хтео да каже " . Имам две ћерке од 27 и 31 годину .Млађа је завршила Вишу пословну школу у Новом Саду , смер финансије и банкарство и треба јој посао . Старија се некако снашла . Сазнала сам да постоји интерни договор или шта већ , да радници могу да запосле једног члана своје породице , да ли се ту мислило да могу и бивши радници Ваши пензионери као што сам конкретно ја која сам радила пре Вас и осталих , пуних 35.година и вероватно више од пола свог живота у Пореској управи, или смо ми и сада изузети из права да и наша деца која су ту у своје време добијали поклон од деда Мраза , сада када су одрасла , завршила школе, добију посао . Пратимо конкурсе нема их , а када одем у своју Пореску много има нових , непознатих , који само освану и сам Бог зна како су стигли ту .
Захваљујем на разумевању и молим да ме обавестите о Вашем мишљењу за напред наведено .
С поштовањем Паулина Бабовић Инђија , лк.001570416 тел. 022/554-774 или 064/5463350''
Одговор Синдиката Пореске Управе Независност гласи:
''Колегинице Паулина, Сретно Преображење!
Да ли смем Ваше писмо да објавим преко нашег Сајта и потом да покренемо синдикалну кампању! Добро сте информисани. Једно дете пензионисаног или активног порезника се мора запослити у Пореској управи! Ово је морално и хумано решење. Потребно је да одете у надлежни Регионални центар и обавестите се о томе или код територијално надлежног директора филијале Пореске управе... Како порезник нема пријатеља, то му мора помоћи његова фирма-Пореска управа....Деца порезника се могу и требају да се запошљавају мимо конкурса на 1 годину на препоруку директора филијале услед много посла, а малог броја извршилаца-многи су на боловању у организационим јединицама. На ту околност се може одрадити запошљавање што је у реду и законито. После се распише конкурс и то дете се углавном и прима јер је током године рада сазнало доста о порезничком занату... С поштовањем.''
Потом је Уважени пензионер одговорио Синдикату Пореске управе Независност:
''Poštovani kolega Zorane !
Veoma me je obradovalo što ste me udostojili Vašim odgovorom .
Naravno da se slažem da moje pismo objavite na Vašem Sajtu i pokrenete kampanju , jer to što sam Vam napisala je naša stvarnost . Ovih dana ću otići u Novi Sad , samo ne znam kome bih se obratila .Ranije dok sam radila obraćala sam se gospodinu ….. . Moram doći do saznanja kome da se obratim u centru ali prethodno ću razgovarati nadležnim direktorоm . Zahvaljujem što ste mi dali nadu i iskreno me informisali .
S poštovanjem uz srdačan pozdrav i Sretan praznik !
Paulina . ’’
Дискусија-Расуђивање-Расправа-Разматрање
Један од учесника овога СИНДИКАЛНОГ скупа у вези напред наведеног је приметио да је цитиранa кореспонденција сасвим исправна јер је ''Рад на одређено време'' изричито прописан одредбом Члана 169ђ Зпппа, по коме:
''Радни однос на одређено време заснива се ради замене одсутног пореског службеника, до његовог повратка, ради попуњавања упражњеног радног места, до окончања поступка попуне на неодређено време или због привременог повећања обима послова на појединим радним местима које постојећи број пореских службеника не може благовремено да обави.
Радни однос на одређено време заснива се најдуже до 12 месеци.''
. Други учесник је објаснио да нема моралних ни етичких дилема да ли треба децу порезника запошљавати приоритетно у односу на остале кандидате. Трећи учесник припита.''С обзиром на предрасуде и наказно тумачење тренутне нормативне стварности да ли оваква размишљања су уопште одржива?'' на шта му Други учесник одговори.'' Размисли! По ЗПППА порезничко дете не може нигде радити где се ради на порезничким пословима по сили Закона. Исто тако ако би дете порезника радило у некој другој фирми тада би та друга фирма комотно могла преко тог детета да врши притисак посредством родитеља ''порезника'' да јој се гледа ''кроз прсте''. Биле би ту и уцене разне врсте, па би се ''дете непослушног порезника'' због тога могло глат отпустити. Задњи учесник је испричао како му сина нису примили у једној фирми само због тога што је дете порезника, што му је –његовом детету-отворено И речено са реченицом: ''Ми муљамо тако да нас можеш одати твоме Ћаћи-порезнику'', тако да је мој син извисио и није добио посао оног трена када је рекао где му отац ради…..
Пошто је време паузе истицало, Зоран Михаилов Писковић је ову дискусију ''искрености и разумевања'' прекинуо речима: ''.Донесимо закључке. Само да Вас подсетим да постоје ''породична занимања и традиције'', а то је, да деца раде исте послове као и њихови родитељи. Тако постоје Свештеничке породице, докторске, порезничке, саобраћајне….адвокатске, фитотерапеутске….Занимање оца преноси се на сина и то вековима….јер је у питању пренос професионалног искуства И знања са Родитеља на њихову децу. Морам се сетити са сетом дивних Смиљанића проте Милана и Михаила који су не знам које колено били у тој ''поповској породици'' из Сирогојна-Равни- Ерско-Златиборског краја...Прота Милан Смиљанић ме је фасцинирао својим изгледом правог СрБског свештеника који је увек био одевен у СрБску мантију са ''дугмићима'', црвеним појасем на себи и крстом на шајкачи. Сретао сам га као дете у Душановој улици у Београду и дивио сам се том свештенику који је храбро носио свештеничка обележја у време ''најцрњег комунизма.'' Дуго сам га гледао док је чекао ''ДВОЈКУ'' трамвај код Основне Школе ''Јанко Веселиновић'' и као дете то сам добро запамтио. Тада сам и плакао због страдања Апостолске Цркве, јер сам то доживљавао на свој дечији начин. Болело ме је то што су бољшевици викали на улици на свештенике грозне речи им упућујући, а они су само тихо стајали и ћутали су. Да сада сам сретан и Богу захвалан што сам се удостојио да видим и упознам тада Страдајућу Православну-Војујућу цркву и тадашње свештенике: Оца Божидара Мијача, Душана Кордића, предивног оца Виктора Царевског, проту Јездимира из Невске Цркве, проту Станимира Пауновића, узоритог протођакона Ракића и оца Бору из Светог Николе који су плакали када су проповедали и ми са њима заједно када су тумачили Евангелије Господње. Вечан им био помен! Сећам се и Проте Милана дивног сина проте Мише-Михаила Смиљанића Ужичког и златиборског духовног горостаса који је пленио својим луцидним проповедима. Има доста свештеничких вишегенерациских породица у Србији. Морам поменути мога омиљеног проту Лазара Милина из Цркве Ружице Калемегданске, па Виталија и Василија Тарасјева и чаробну ''Матушку'' чији су потомци и данас велики проповедници Слаткога Православља. Ови принципи породичних занимања важили су све док Бољшевичка револуција није разорила и овај принцип….''
Потом су присутни једногласно донели следеће:
СИНДИКАЛНЕ ЗАКЉУЧКЕ
-ПОДРЖАВАЈУ СЕ ДОСАДАШЊЕ АКТИВНОСТИ СИНДИКАТА ПОРЕСКЕ УПРАВЕ ''НЕЗАВИСНОСТ'' У МАТЕРИЈИ РАДА НА ПОДРШЦИ ТРЕНУТНОГ РАЗМИШЉАЊА О ПРИОРИТЕТУ У ЗАПОШЉАВАЊУ ДЕЦЕ ПОРЕЗНИКА И ПОРЕСКИХ ПЕНЗИОНЕРА НА ''РАДУ НА ОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ'' УЗ ПРЕПОРУКУ ИДЕОЛОШКОГ УТИЦАЊА КОД НАДЛЕЖНИХ СЛУЖБИ РАДИ ПРЕЗЕНТОВАЊА ИСТИНЕ У ВЕЗИ ПРЕДМЕТНОГ ПИТАЊА.
-ПОД ХИТНО ИНТЕРВЕНИСАТИ КОД ДОКТОРА ДРАГУТИНА РАДОСАВЉЕВИЋА ДИРЕКТОРА ПОРЕСКЕ УПРАВЕ РАДИ ОРГАНИЗОВАЊА СВЕОБУХВАТНЕ ПОМОЋИ ПЕНЗИОНЕРИМА ПОРЕСКЕ УПРАВЕ У СВАКОМ ВИДУ И ПОГЛЕДУ!
-НЕОДЛОЖНО САЧИНИТИ ОПШТИ АКТ КОЈИМ БИ СЕ УРЕДИО БЛИЖЕ ПОСТУПАК ПРИМЕНЕ ЧЛАНА 169Ђ ЗПППА, А У ЦИЉУ ЗАШТИТЕ ПОРЕЗНИЧКИХ ПОРОДИЦА И ПОРОДИЦА ПЕНЗИОНИСАНИХ ПОРЕЗНИКА И ЊИХОВОГ ЗБРИЊАВАЊА.
-СТРУЧНО ДОКАЗАТИ ДА ЈЕ ОВО ПРАВНО МОГУЋЕ СА ПОЗИВОМ НА ПОСТОЈАЊЕ ОВОГ ВИДА ЗАШТИТЕ У ДРУГИМ ОРГАНИМА И ИНСТИТУЦИЈАМА ДРУШТВА ГДЕ СЕ И ТЕ КАКО ВОДИ РАЧУНА ГДЕ И ШТА ПОРОДИЦЕ ТИХ ЗАПОСЛЕНИХ РАДЕ И У КАКВИМ СУ ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛНИМ ПОТРЕБАМА.
Овај Записник је прочитан телефонским путем као и лично присутнима и на исти нема примедби.
С поштовањем,
СЕЋАЈУЋИ СЕ САВЕТА:
PAULUS APOSTOLUS: ’’OMNIA VESTRA IN CARITATE FIANT.’’- I COR 16/14 и
-’’GRATIA DOMINI IESU CHRISTI ET CARITAS DEI ET COMMUNICATIO SANCTI SPIRITUS CUM OMNIBUS VOBIS.''- II COR 13/13
Главни повереник,
ЗАПИСНИЧАР
Зоран Михаилов Писковић с.р.
Достава извршена Интернет везом
http://proglas.blogspot.com/
sindikatpunezavisnost.blogspot.com/
sindikatpucenezavisnost.blogspot.com/
press@poreskauprava.gov.rs
milan.dumic@poreskauprava.gov.rs
Е Д И Т О Р
Синдикат - Министарства финансија - Пореска управа Централа''Независност''-Београд, Ул. Саве Машковића бр 3-5 соба 102 -Главни повереник- тел. 011/3950619 – факс: 011/3953429 е-мale zoran.piskovic@poreskauprava.gov.rs или zpiskovic@gmail.com URL ahttp://proglas.blogspot.com/ или посредством линка http://www.gsupipnezavisnost.org.rs/ TJ. www.sindikatporeske
Наш Си./Бр. Сл. од 19.08.2011. Године
Poverenik Sindikata Poreske uprave Nezavisnost Zoran Pisković:
Сећање на великана Српске Цркве који је у својим проповедима доста елаборирао на вечне теме социјалне правде и који је на потписника ових редова пастирски утицао, јер сам Га од детињства слушао као свештеника Цркве Ружице у Београду!
Познати апологета Др. Лазар Милин,
који је научно одбранио веру у Бога, и доказао постојање Бога. Ту је професор Др Лазар Милин био ненадмашан од кога је потписник ових редова много научио!
Сећамо Те се Оче Прото! 
.jpg)
.jpg)
+(1).jpg)
